Na stolu još stoji

tvoja stara šolja,

pukotina pri dnu, trag od jutarnje kafe.

Kažem sebi dobro sam,

al' soba zna bolje.

Kad se vratim kasno, sve me pita za tebe.

Ulica se smiri, a ja brojim korake,

do vrata što su nekad bila laka kao dah

Nosi tvoj potpis u mrak

Nisam znao čuvati

Ono što je bilo tiho

Previše sam pričao

Premalo slušao

Da mogu vratiti

Taj običan ponedjeljak

Ćutao bih kraj tebe dok se dan ne ugasi

Ako još čuješ moje ime

Nemoj sklanjati pogled od sebe

Nisam tražio da zaboraviš

Samo da znaš da mi nedostaješ

Vrati se bar na tren da kažem sve što nisam

Da ti spustim dlan, dlan na dlan

Bez velikih reči

Večeras, srećo

Još te nosim kroz sve dane

Nek me tamo

večeras, srećo

Tvoj kaput više nije iza vrata

al' još se sjetim kako si ga ostavljala tu

I kad neko pita, kažem prošlo je odavno

pa se poslije pravdam tišini u hodniku

Ne tražim izgovor, znam da sam pogriješio

Tvoje strpljenje potrošio na obećanja

Ti si držala sve dok sam ja odlazio

Sada učim da se kajanje ne zove promjena

Ako si srećna, neću da ti kvarim mir

Nek ti jutro bude nježno, nek ti kuća bude puna

Do mene bez odgovora, bez duga

Samo ponekad kad se sklopi dan i utihne grad

Možda nismo umeli da ostanemo isti

Možda ljubav nije uvek dovoljna

Ali ono lepo neću da poričem

Bilo je stvarno

Bilo je naše

Vrati se bar na tren

Da kažem sve što nisam, da ti spustim dlan na dlan

Bez velikih reči

Još te nosim kroz sve dane i kad glumim da sam miran

Ako ljubav negde čeka, nek me tamo

večeras sreće

Vrati se bar na tren

Još čuvam ono naše, kad mi glas zadrhti, ti razumeš sve

I još te nosim kroz sve dane

i kad glumim da sam miran

Ako ljubav negdje čeka

nek me tamo večeras sretne

Na stolu još stoji

tvoja stara šolja

a jutro stiže tiho

bez tebe