Još je tvoja šolja kraj prozora

hladna, a ja pamtim svaki trag

U fioci karta od voza za jug,

na poleđini datum i moj rukopis

Kažeš biće lakše pa zatvoriš vrata,

ostane tišina i sat što ne staje,

na starom telefonu poruka bez kraja,

ne brišem je mada znam šta mi daje

mene traži da krenem za tobom

Pogled čuva mesto gde si stajala

Kad me pitaju jesam li dobro, slegnem ramenima

to je sva istina

A kad se grad umiri

čujem korake u sebi

Još se pravim da ne čekam

još se pravim da ne želim

Vrati se, ma bar na tren da ti kažem nisam te zaboravio, nisam prestao

Sve što sam prećutao nosim u glasu

Vrati se makar da zatvorim krug

Da spustim taj teret što nosim kroz grad

Ako je kraj, reci mi pravo

Ne ostavljaj srce na pola puta

U tvojoj ulici menjali su izlog, pekara miriše isto kao pre

Čovek za kasom me pita za sitno, ja tražim reči, ja gledam u pod

Nije do ponosa, nije do inata, samo mi je teško da prihvatim kraj

Tvoj ključ više ne zvecka u vratima, al' svaki moj povratak vodi na taj prag

Ne tražim obećanja, ne tražim krivca, ne moramo opet da budemo par

Samo mi odgovori jednom bez žurbe

bili ljubav ili samo san

A kad se grad umiri

čujem korake u sebi

I još se pravim da ne čekam

i još se pravim da ne želim

Vrati se makar na tren da ti kažem

nisam te zaboravio, nisam prestao

Sve što sam prećutao nosim u glasu

sve što je bilo još živi u nama

Vrati se makar da zatvorim krug

što nosim kroz grad

Koji kraj, reci mi pravo

Ne ostavljaj srce na pola puta

Ako si mirna

neću te zvati

Ako si srećna

želim ti to

Samo mi ostavi

jednu istinu da mogu da pustim ono što je prošlo

Vrati se makar na tren da ti kažem

Nisam te zaboravio, nisam prestao

Sve što sam prećutao

U glasu

Sve što je bilo još čuvam u nama

Vrati se makar da zatvorim krug

Da spustim taj teret što nosim kroz dan

Ako je kraj, reci mi pravo

Ne ostavljaj srce na pola puta

Na stolu šolja

Na vratima mir

I tvoje ime što polako puštam