Na stolu tvoja šolja

još čuva trag od čaja

U hodniku kaput

kao da čeka kraj

Kažem sebi proći će

pa otvorim prozor

A tvoj se glas vrati čim

utihne stan, još te čujem.

Naša stara poruka

ostala je sačuvana.

Ne brišem je, al' ne čitam više svaku noć.

U meni ima mesta

gde si nekad bila.

Ne znam da li želim

da to mesto prođe,

pusti da boli.

Ako odeš, odnesi tišinu

što se spusti kad se ugase svi dani.

Ja ću čuvati ono što je bilo,

al' ne mogu više živjeti u nama.

Na stanici sam stao tamo gde smo čekali.

Autobus je kasnio, smejali smo se

Sad samo brojim korake do kuće

I svaki vodi dalje, a vraća me na nas

Možda jednom ime neće zaboleti

Možda jutro neće pitati zašto

Ali večeras još mi ruke pamte

Kako si ih držala

Kad je bilo teško

Ako odeš, odnesi i tišinu

Što se spusti kad se ugase svi dani

Ja ću čuvati

ono što je bilo

al' ne mogu više živjeti u nama

Ako odeš, nek' ostane mi snaga

da bez tebe pronađem svoj put

Neka ljubav bude ono

što smo imali

nema razlog

da se vraćam unazad

Na stolu tvoja šolja

Jutro je polako odnosi