Još tvoj trag je na staklu

Još tvoj dah je u sobi

Na jastuku miruje noć, a mene nema, nešto boli

U šolji hladan čaj

Na stolu pola pisma

I svaka sitnica sad

na tebe me pritiska

Htio sam da prećutim

da kažem biće lakše

al' srce zna gdje boli

i vraća te sve jače

Bez tebe sam rana

bez tebe sam san bez sna

bez tebe sam rana

što ne zarasta nikada

Vraćam se u ćutanje

Gdje si mi bila dom

Bez tebe sam ranjen

I nosim te pod kožom

Na prozoru je trag

Od kiše što je stala

A ja još brojim sate

Otkad si mi nestala

U gradu isti koraci

Sve moje pjesme krvare

otkad si otišla od mene, moj

Htio sam da zaboravim

da kažem bit će lakše

Al' ime tvoje u meni

još uvijek zvuči jače

Bez tebe sam rana

bez tebe sam san bez dna

Bez tebe sam rana

što ne zarasta, ni...

Vraćam se u ćutanje

Gdje si mi bila dom

Bez tebe sam ranjen

I nosim te pod kožom

Ako me pita noć

Zašto još stojim tu

Reći će moje suze da još nisam prošao bol

Jer ljubav kad se slomi ne ode skroz iz nas

Ostane negdje u grudima

i šapće ti kroz mrak.

Bez tebe sam rana,

bez tebe sam san bez sna.

Bez tebe sam rana

što ne zarasta nikada.

Vraćam se u ćutanje,

gdje si mi bila dom.

Bez tebe sam rana

Bez tebe sam rana

i nosim te pod kožom.

Bez tebe sam rana

A još te volim

I kad kažem da ne znam

Bez tebe sam rana

I nosim te pod kožom