Tvoj kaput još visi kraj vrata

Na njemu je ostao miris kiše

Kažem sebi: "Dobro sam stvarno"

a soba mi odgovara

Na stolu dve šolje, jedna hladna

Na zidu sat preskače čas

U glavi ti vraćam obične reči

Kao da mogu da vrate nas

Ako me čuješ kroz ovu daljinu

Znaj da ne tražim krivca ni spas

Samo mi reci da negde još čuvaš

Bar jedan dan

koji pripada nama

Ne idi sasvim iz mog glasa

Ne sklanjaj pogled kad svane dan

Još čuvam mesto kraj prozora

Još verujem da nisam sam

Ako se vratiš, ne pitaj ništa

Spusti svoj dlan na moj umoran dlan

Ne idi sasvim iz mog glasa

još te u sebi dozivam

Sad učim da prođem pored stanice

Gde smo se smejali čekajući voz

Drugovi kažu vreme sve sredi

Al' vreme ne zna tvoj tihi hod

Možda smo da...

što smo umeli

možda je ljubav izgubila put

al' kad se setim

kako si rekla

ostani još malo

sve stane na tren

Ne idi sasvim iz mog glasa

Ne sklanjaj pogled kad svane dan

Još čuvam mesto kraj prozora

Još verujem da nisam sam

Ako se vratiš

Spusti svoj dlan na moj umoran vrat

Ne diši sasvim iz mog glasa

Još te u sebi doziva

Još te u sebi doziva

Tiho dok jutro ulazi