Ti si moja navika, sve bih dao za tebe

I kad padne mrak, tvoje ime mene grebe

Nije srebro, nije zlato što me veže

Samo tvoj glas

Bez njega srce nazebe

Na tvom prozoru svijetli grad

Kada ja lutam sam, opet te tražim.

Svaka ulica vodi me nazad jer bez tebe noć je preduga.

Tvoje ruke su moj spas, u haosu ja nađem mir.

I kad misliš da sam dalek, znaj sve što imam ja bih tebi dao.

Ti si moja navika, sve bih dao za tebe.

I kad padne mrak, tvoje ime mene grebe.

Nije srebro, nije zlato što me veže,

Samo tvoj glas

bez njega srce ne bije

Ti znaš da nisam svetac

ali s tobom želim čist početak

Ovaj grad nas gleda

al' ja vidim samo tvoj osmijeh

Moja si slabost i snaga

moja jutra i moja tama

Ako sutra nestane sve

s tobom bih opet kren'o ispočetka

tebi dao za tebe

i kad padne mrak, tvoje ime mene grebe.

Nije srebro, nije zlato što me veže,

samo tvoj glas,

bez njega srce ne veže.

Bez tebe nema dana,

bez tebe nema sna,

sve što imam samo tebi dam.

Ti si moja navika

sve bih dao za tebe

I kad padne mrak, tvoje ime mene greje

Nije srebro, nije zlato što me veže

Samo tvoj glas

Bez njega srce nazebe