Opet je ponoć, a grad još ne spava

Na stolu dve čaše, a samo jedna prava

I sve što nisam rek'o, sad u meni gori

Jer srce i kad ćuti, za tobom još govori

Ti si bila moj greh i moja molitva

Moja zadnja stanica, a prva istina

Kad su svi mi rekli pusti, proći će

Ja sam znao da bez tebe ništa neće

sliku ispod jastuka.

Svaka nova ljubav samo loša je kopija.

Kažu vreme leči, al' me nisu pitali

koliko smo se voleli, koliko smo padali.

I a ti,

ti si znala sve,

i moje laži i istine.

I kad sam bio najgori,

ti si me znala voleti.

Kad mene ne bude, ko će da te čuva?

Ko će da ti briše suze kad te život slomi?

Kad mene ne bude,

Da žive bez agela

Jo, da

Sad me zovu, pitaju gdje sam

Kažem dobro, mada dobro nisam

Oko mene ljudi, čaše, dim

Al' u svakoj pjesmi opet vidim nas dvoje, isti film

I sve to znam, ni ti nisi bila

Kad si odlazila, dušu si mi slomila

I neću da te krivim, možda tako mora

Neke ljubavi su more, neka samo gura

I da mogu vratiti sve

Opet bih izabrao tebe

Pa nek me košta i života

Bar sam znao šta je ljubav

Kad me ne bude, ko će da te čuva?

Ko će da ti kaže da si nekome bila čudo?

Kad me ne bude, nek ti srce samo sudi

Jesam li te volio više nego drugi ljudi

A ako nekad čuješ ovu pjesmu negdje

Pusti neka svaka riječ do tebe stigne

Jer neke ljubavi ne umiru do kraja

Samo jedna duša drugu zauvijek poznaje

I poznaje

I ako me zaboraviš

nemoj zaboraviti

da sam te volio