Kažu vrijeme liječi sve

Al' ne znaju kako boli kad ostaneš bez nje

Noć me lomi na pola, al' ne dam da se vidi

Osmijeh mi stoji ko maska među ljudima u gužvi

Grad me zna po tvojim koracima

Svaka ulica nosi tvoje ime

I kad se pravim da te ne pamtim

Sve me vraća na isto mjesto, na iste zime

Telefon šuti, al' srce zvoni

Navika vuče ko lanac na nozi

ću da molim, neću da padam

ako si otišla, nek bude tako.

Nek vidiš kako se dižem sam,

bez ičijeg ramena, bez ičijeg znaka.

Biću dobro iz inata,

kad me pitaš kako sam,

nasmijaću se bez razloga

i kad iznutra gorim sam.

Biću dobro iz inata,

nek ti kažu svi za mene,

ako nisi znala šta si imala,

sad me traži, al' kasno je.

broj,

al' uspomene ne brišu se lako.

Svaki tvoj "zauvijek moj"

sad zvuči prazno, zvuči mlako.

Neću da budem tvoj rezervni plan

ni poruka kad ostaneš sama.

Naučio sam lekciju tešku,

ljubav bez ponosa vodi do rana.

I kad me slomi tišina u tri

i kad me stigne sve što smo bili,

podsjetim sebe ko sam bez tebe

i šta sam sve preživio prije tebe, vidi.

Biću dobro iz inata,

bez tebe dišem lakše

Ako me sretneš s drugom ruku

ne pitaj ništa, biće jasnije

Biću dobro iz inata

i kad noć mi dođe sama

jer ko te izgubi bez razloga

taj izgubi, a ne ja

Možda nekad priznam tiho

da me boljelo više nego što znam

al' dok hodaš pored mene

vidjećeš samo čovjeka

Biću dobro iz inata

kad me pitaš kako sam,

nasmijaću se bez razloga

i kad iznutra gorim sam.

Biću dobro iz inata,

nek ti kažu svi za mene,

ako nisi znala šta si imala,

sad me traži, al' kasno je.